Sa stihovima pesme iz naslova može se naslutiti da je sledeći grad koji obilazimo – Valjevo. Nedaleko od Beograda, na nekih stotinak kilometara zapadno, na obalama Kolubare i Gradca leži ovo mesto. Značajan pre svega istorijski, kao grad koji je doživeo i preživeo uspone i padove kroz istorijska razdoblja, ali i u različitim drugim sferama, kao što je kultura, tradicija, turizam…

Centar Valjeva možemo nazvati otovorenim muzejem, jer odiše utisnutom istorijom u svojim ulicama. Kroz glavnu šetalačku zonu Knez Miloševu redom možemo da vidimo niz značajnih građevina i spomenika: Narodni muzej Valjeva, Muselimov konak, Valjevsku gimnaziju, spomenik Živojinu Mišiću, spomenik Desanki Maksimović…

Tešnjar – Nailazimo na ovaj stari deo grada, koji je možemo reći i jedan od najbitnijih znamenitosti. Predstavljao je u značajnu zanatsku četvrt – čaršiju. Kaldrma nas vraća u prošlost u vreme kada su zanatlije, jedan do drugog imali svoje dućane. Sada možemo da vidimo naznake kroz fasade starih kuća kako je to izgledalo. A cela atmosfera je poslužila scenaristima za snimanje scena mnogih domaćih filmova, kao što su: ,,Zona Zamfirova’’, ,,Šešir profesora Koste Vujića’’, ,,Ivkova slava’’…

Ovaj deo je dao Valjevu značajnu letnju manifestaciju ,,Tešnjarske večeri’’, koja je postala već tradicija, održana tokom prethodnih 35 godina. Obično se dešava u avgustu mesecu, nudi širok spektar kulutnog programa, ali radost svih posetioca su poznati muzičari koji su imali priliku da na bini koja je postavljena na keju Kolubare, održe mnoštvo koncerata.

Gradac – Jedna od najčitistijih reka u Evropi teče tokom koji skoro pa prolazi pored centra Valjeva i uliva se u Kolubaru. Hodajući uz obalu možemo da osetimo svežinu reke i da vidimo čistinu vode. Šetnja je postala prava šetalačka tura od 10 kilometara i odvela nas je do manastira Ćelije, koji smo rado posetili. Poklonili smo se moštima Svetog Ave Justina, a zatim smo pozdravili monahinje ovog ženskog manastira.

Sledećeg dana smo posetili okolinu grada i prirodne lepote koje ona nudi. Imali smo težak izbor od Divčibara, Medvednika, Taorskih vrela, Petnice, ali i manastira: Pustinje, Jovanje, Lelića, izabrali smo Petnicu.

U predgrađu Valjeva, leži seoce zvano Petnica. Srednjoškolcima i studentima, poznato po Istraživačkom centru i seminarima, ali to nije jedino što nam ono nudi.

Mi smo posetili Petničku pećinu, koja je zaista ostavila utisak kao delo prirode koje je neprocenjivo, ali smo prošetali i do Petničkog jezera i bazena. Nažalost, nismo imali priliku da se kupamo, jer je još uvek proleće, ali neminovno je da ćemo doći tokom leta. Naravno, za one najhrabrije stoji na raspolaganju Gradac za kupanje i rashlađivanje.

Pored prelepe prirode, utisak su nam ostavili i sami ljudi, koji su bili uvek spremni da pomognu, posavetuju i odgovore nam na sva pitanja koja smo mi radoznalo postavljali.

Pročitati i: NAJSTARIJI DRAGULJ MEĐU NACIONALNIM PARKOVIMA – FRUŠKA GORA

Za kraj dana smo otišli u najstariju poslastičarnicu u gradu pod nazivom Mefi. Umorni, ali srećni i zahvalni što smo uživali u lepotama grada, posmatrali smo na keju pored crkve zalazak Sunca uz preukusan sladoled.

Autorka: S.N.

Foto izvor: Image by Radmila Savkovic from Pixabay