Počećemo sa definicijom, kaže se da je senzacionalizam pristrasno i kontraverzno izveštavanje pri kojem se preteruje sa opisima događaja i tema, sa ciljem povećanja gledanosti i čitanosti.
Danas je prisutan u svakom mediju, ali se najčešće veže za one komercijalne. Tabloidi, kao i paparaci nam senzacionalistički predstavljaju događaje iz života javnih i poznatih ličnosti.
Svrha je jasna, a to je pažnja publike, ali kako ne biti rob ove taktike medija i prepoznati senzacionalizam u vestima?
U nastavku ćemo dati par objašnjena kada se najčešće koristi ovaj pojam i na šta bi trebalo da obratimo pažnju kad čitamo vesti ili ulazimo na neke portale.
Prva i najvidljivija stvar koju primetimo kod štampanih medija su naslovi. Upravo su to mesta gde se najčešće upotrebljava senzacionalizam. Obično nam pažnju mogu privući naslovi sa podebljanim, velikim slovima. Često čitamo dodatak – FOTO+VIDEO, a sam tekst vesti nije u skladu sa temom naslova ili je preterana.
Sledeća stavka je izazivanje emocija i primitivnih osećaja kod publike. Na podsvesnom nivou ma koliko zanemarivali pročitane članke, radoznalost će biti jača i clickbait će još jednom poslužiti svrsi. Ovaj termin se popularan i često se koristi ne samo u medijima, nego i na socijalnim mrežama, a pre svega na YouTube kanalu. Mnogi jutjuberi daju svojim video snimcima clickbait naslove kako bi imali što više pregleda i zaintrigirali znatiželjne. Obično se ispostavi da sam sadržaj videa nije toliko interesantan i da izazove razočarenje.
Pročitati i: Kako su nas podkasti zarazili?
Postoji psihološki aspekat clickbait-a. Naime, obećanje da će se desiti nešto intrigantno, upečatljivo i ubedljivo aktivira jednu vrstu hormona sreće odnosno dopamina. Kada se on luči, izaziva jednu vrstu ,,svraba’’ tj. radoznalosti koja se zadovoljava tako što se dobiju informacije koje su obećane.
Dramatično, bizarno, kontraverzno privlači čitaoce, slušaoce ili gledaoce, a često se desi da se oni ulaskom na dati sadržaj iznerviraju jer ne dobiju obećanje iz naslova, ali ta interakcija i dalje stvara profit novinskim kućama.
Novinarska dužnost je da iznese činjenice i da prenese istinu narodu, a upravo senzacionalistički način rada donosi neproverene informacije (ili ih bude nedovoljno) i lažno optuživanje. Ovo može dovesti u opasnost pre svega aktere događaja, ali i druge umešane osobe.
Na kraju se postavlja pitanje da li se nagon za senzacionalizmom kosi sa etikom novinara i obavezom da objektivno izveštava. Odgovor je ovde očigledan, ali to neće sprečiti medije da pribegavaju šokantnim izjavama, a ponekad i očiglednim neistinama.
Na nama je da ne nasedamo na ,,zamke’’ koje su postavljene i da proverimo činjenice iz više izvora, kako bi utvrdili njihovu verodostojnost.
Autorka: Sara Nikolić
