Vidimo na tufne svet na tufne po autobusu nosu i šakama po lišću kosi i vazduhu ljubimo vazduh i vazduh i tufne nas vole hodajućim leptirima
Ujutru u tri i četrdeset sedam čini se da znaš ko si čini se da čak i kada umeš da brojiš zvezde umeš i da ih izgubiš dešava se da u tri i
Kada se svetovi zatvore, knjiga ih otvori. Ne baš sve, ali one najbitnije. Ne baš svaka knjiga, već dobra knjiga. U vremenu u kojem se život
Ponovo ustajem u sebe iz sebe ne umem obične tuge pa se obično ni ne smejem dugim zavijenim mašnama oblaka samo im zatvorim oči najnežnije što
Pišem ti dok slova odnose tonovi davno izgorele pesme. Ostavljam na jednoj slici isuviše prostora za ispisivanje tebe i sebe u mislima o tebi.
Nekada nas stih može pronaći i tamo gde nismo ni znali da smo izgubljeni. Koliko god volela prozu, poeziji uvek dajem posebno mesto. Poezija