U šta to veruje devojka u žutoj haljini nekad čini se da je dosta zupčanik koji pokreće ogradu u grlu da razlije tonu cigle sa fasade koja se
Ne mogu svi biti nežna ruka glas koji te grli iskidane stranice u kičmi knjige ipak te pitaju kako si inače mada spavaš i to nisu klice
Mila i ja smo se upoznale u osnovnoj školi, prvog dana. Učiteljica nas je stavila da sedimo zajedno, jer smo bile jedine pametnice koje nisu
I najveći je život kad misliš da sanjaš. Pitao si me zašto se tako smejem zašto se tako stalno smejem. Pitao si me odakle čemu taj tužan
Lako ti je kada sam zaljubljen Da me vrtiš i igraš igrice Lako ti je – tada sam izgubljen Mesto drugih tvoje vidim lice. Tad me
videla sam zalazak koji me je prepoznao nisam ni umela opisati koliko se koraka deli da spoji jedan poljubac sunca sa mesečevim kretanjem