Sinoć, negde oko 23:24, tačno minut posle suđenog, gledajući u nebo poprskano zvezdama, srele su se dve sanjalice. On svršeni pravnik, ona
Gledam kako sporo prazniš čašu u primorskom restoranu. Tvoji gutljaji su mali a zalogaji sve veći; školjke nisu dovoljne, umačeš hleb u saft i
Nosio je ajkule na košulji i u očima. Nisam se uplašila. Pobrinuo se da imam piće na žurci, ali smo počeli da razgovaramo tek u kafani.
Ako mi odeš iz snova možda i uspem da te zaključam u priči odgurnem iz misli ušuškam u zaborav Sanjam: šaljem poruku na koju odgovaraš ležimo pod
Divno bi bilo buditi se pored tebe na moru Vidim: bele čaršave gurka vetar sunce se šunja po sobi bude me Ti jos žmuriš Kosa plavlja od leta u
Jako me nerviraš. Užasno, užasno mi ideš na živce. Nervira me to što si svuda. U slikama, u pesmama, u pričama. U telefonu, na kompjuteru, među