Nije me dugo bilo. Ostala sam bez reči, ideja, misli. Ljuštura. Prazna glava. Prazan hod. Prostor u kome život staje, a srce i dalje kuca, čudno
Gledala sam seriju, ko zna koju po redu i pod kojim nazivom. U poslednje vreme mnogo gledam televiziju, jer opet ne znam kako produktivnije da
Nedelja je. Stavljam veš u mašinu za pranje istog. Pa, šta, kao da sveci znaju da se nedeljom ne sme raditi. Šta ako je kod njih petak, ili
Pitam se da li da pišem o tebi. Ali, čim se pitam, znači da hoću. Kao što već i činim. I čitam ti ove reči, smeješ se i prevrćeš očima, ljubiš me
Sedim na terasi, nogu prebačenih preko limene ograde, dok bacam pogled na tebe. Crne naočare kraj stola, plave oči, bos, računar je ispred tebe,
„Draga moja Lolo, znaš li kako je nastala ljubav?“, pitala sam moju mačku koja me je gledala repa povijenog u znak pitanja, „znači ne znaš, tako