Mika Antić je Vojvodinu opisao kao neku neobjašnjivu želju da sve prodaš i kupiš neki salaš, i ceo život obrađuješ zemlju, juriš konje vrane,
Putovanja su nam svima zajednička, a pogotovo ona euforija oko planiranja najsitnijih detalja, pakovanja, biranja rute i rasporeda svakog dana.