Sada dok te tiho gledam čini mi se da su se sve godine stapale u šuštave pertle zavezanih oblaka. Zar je moguće da se tako lako sapleteš? Zar je
Moj Deda Mraze, Šta da ti pričam. Suviše dobro me poznaješ. Suviše bi bilo da iznova prolazimo kroz sve oblake, progutaće nas, čoveče, nismo više
Otvoriš oči neko te posetio duga izvijena grana postala je ptica i raširila svoje sanjive prste čak do prozora pogledaj sunce je neobično
Iz te udoline sa dna pluća duša se digla do grla da zagrli sunce sunce je zasijalo između drugog i trećeg rebra igraju se šarene senke sija
Da se podele šake u šake prozračnih dugih nebesa i da ne ostane ništa ništa do laganog maslačka koji se otkinut njiše na dovratku oljuštene
Pоnоvо pаdа kišа. I pоnоvо duvа vеtаr. Nеrvirаš sе. Аutоbus ti pоnоvо kаsni, i pоnоvо је gužvа. Svi stоје pripiјеni јеdni uz drugе, vоzаč nаglо